Србадија

Дакле, Медојевић је добитна комбинација.

Медо је за Србе нешто као халуциногена супстанца. Нешто као алкохол за Индијанце. Немају ензиме да га растворе него их гађа у главу, директно.

Има привлачно опојно дејство на српски рурални елемент.

Српски рурални елемент конзумира Меда са жељом да му Медо обезбиједи мало политичке коректности и да га са маргине пажње чаршије примакне центру. Сања Србадија како формира Владу са Медојевићем, како је вози Кривокапићев АУДИ, како носи кравате као Ђукановић и криви палчеве преко пута новинара који чита питања која му је баш за ту прилику саставила сама Србадија.

Србадија се слика са ситном боранијом, па боранија ставља те слике у креденац, крај бабе и дједа. Љубе Србадију времешне локалне активисткиње и њихова унучад.

Србадија купује Воја Станића и Рената Балестру.

Кад се баш олеши, сања Србадија да је Вук Бошковић.

Кад се Србадија наконзумира Медојевића, онда јој се стешки, па Србадија повраћа, боли је глава, подригује и сама себе куне шта јој ово шћаше.

Куне Меда и броји прилике које је пропустила због ове своје страсти.

Јутро послије тријежњења Србадији се Медо гади, не могу носу да га принесу и куне се да га више неће ни окусити.

Враћа се тада Србадија својим пословима, бројећи вријеме и новац прокоцкан на Меда.

Чим ишчили из Србадије горчина и жгаравица од Медојевића, Србадија почне причу како сад неће претјерати, како ће само мало, због расположења, ваља се...

Тад ја од Србадије бјежим, да ми не прича исту причу стоти пут, да јој се очи цакле од неутажене страсти и наивних надања и да ме мрзи што јој кажем да се не опија и не лаже саму себе.

13.09.2008.