Kажу да је италијанска команда на ослобођеном Цетињу истакла обавјештење на вратима полиције да се шпијуни имају примати само четвртком, и по предвиђеном распореду, јер су створили велику гужву својим масовним доласцима.
Викиликс, очигледни доказ који нико не узима за вјеродостојан, нас информише да је Предраг Булатовић одлазио у америчку амбасаду да упозорава на пораст политичке самосвијести Срба у БРЦГ.
Сваки историјски моменат има и своју материјалну појавну страну.
То јест, осим садржине, он има и своју форму.
Дакле, за потпуно сведочанство о овом догађају, потребно је да знамо како је Булатовић ушао у амбасаду, ко га је дочекао, да ли је чекао у холу, да ли су му се знојиле руке, да ли му је било незгодно што нема дипломатског искуства, чиме је ту нелагоду показао, је ли се лецнуо када су му рекли да може да уђе?
И, кад је ушао, да ли се поклонио када се руковао са Трећим замјеником Петог секретара?
Дакле, сио је, и рекао... шта ли је, забога, рекао, односно- како је рекао то шта је рекао?
Да ли га је Трећи замјеник гледао у очи, да ли је Булатовићу поглед шарао или се састао Треће замјениковим.
Да ли га је Булатовић гледао у очи као пријатеља или, готово сигурно, као заступника бездушног властодршца који га импресионира и усхићује као што свака власт која понижава људе усхићује сваког, не само неуког и припростог Динарца?
Да ли је, коначно, Трећи замјеник, у себи, рекао:''Ти, копиле, које Бога не познајеш.''
Викиликс, очигледни доказ који нико не узима за вјеродостојан, нас информише да је Предраг Булатовић одлазио у америчку амбасаду да упозорава на пораст политичке самосвијести Срба у БРЦГ.
Сваки историјски моменат има и своју материјалну појавну страну.
То јест, осим садржине, он има и своју форму.
Дакле, за потпуно сведочанство о овом догађају, потребно је да знамо како је Булатовић ушао у амбасаду, ко га је дочекао, да ли је чекао у холу, да ли су му се знојиле руке, да ли му је било незгодно што нема дипломатског искуства, чиме је ту нелагоду показао, је ли се лецнуо када су му рекли да може да уђе?
И, кад је ушао, да ли се поклонио када се руковао са Трећим замјеником Петог секретара?
Дакле, сио је, и рекао... шта ли је, забога, рекао, односно- како је рекао то шта је рекао?
Да ли га је Трећи замјеник гледао у очи, да ли је Булатовићу поглед шарао или се састао Треће замјениковим.
Да ли га је Булатовић гледао у очи као пријатеља или, готово сигурно, као заступника бездушног властодршца који га импресионира и усхићује као што свака власт која понижава људе усхићује сваког, не само неуког и припростог Динарца?
Да ли је, коначно, Трећи замјеник, у себи, рекао:''Ти, копиле, које Бога не познајеш.''
