Рађамо се овде са таквим предностима, и тек само понеко надогради своју личност образовањем, васпитањем и размишљањем, те од њега испадне цивилизован, разложан и мудар човек. Пре свега човек објективан, склон истини, човек који се клони самообмане. Но, тврдим, она основа на коју калемимо своје личности, доминантно је речена будала. Самоуверена. Што самоуверенија, то необразованија и већа.
''У Црној Гори се све одвија на појавном нивоу'', рекао би протојереј презвитер, проф. др Велибор Џомић.
Неопходно је, по мом дубоком уверењу, свако тумачење друштвених феномена, а нарочито личности из јавног живота овде, градити на овим двема премисама. Неопходно. Не бива другачије. Свако попуштање тренутном утиску, када је планета Монтенегро у питању је, извесно, обмана.
Штоно би се рекло- Ствари треба посматрати у историјском контексту у ком се јављају.
Како је, и у каквом историјском контексту, формирана овдашња јавност? Колико је та јавност рефлексија наше стварности? Каквом механизму информативне и пропагандне репресије су били изложени људи овде? И још јесу. Из којих све оруђа нас анти српски режим засипа лажима и глупостима, ево скоро тридесет година. Од чијих пара? Чијим средствима? Путем чије инфраструктуре? Какве ликове плаћамо и трпимо за све то време?
Ко су шампиони црногорског национал шовинистичког лудила,који су нас вређали од наших пара?
У хемијским лабораторијама се садржина неког раствора идентификује додавањем агенаса у тај раствор. Онда тај раствор добије одређену боју, порасте му температура, замути се, те се сазна шта тај раствор садржи. У јавности у овој овде држави, постоји неколико личности и феномена који имају улогу тог агенса. Они се јаве, црногорска јавност прокључа, замути се, дими и прска.
Ипак, то више нема последице ни на шта и ни на кога.
Некад су реакције у тој реторти биле путоказ депеесовском башибозуку шта треба мислити и говорити у јавном простору. На које речи треба превртати очима, и у односу на кога се поставити као културно супериоран. Пред ким, дакле, деловати маниром самоуверене необразоване будале.
Сада Дарко Шуковић сеје сумпорна испарења за уски круг оних који не виде да су се околности промениле, да ништа више неће бити онако како је било када је Дарко Шуковић управљао пљеваљским милионима као директор женског рукометног клуба и добијао стотине хиљада марака годишње за свој ток шоу на државној телевизији.
Као онда, навиру ми сећања, када је Драшку Ђурановићу ДПС испословао да му држава (односно грађани)врате мањак у Ђурановићевој приватној фирми. Мањак од 1.500.000 евра (милион и пет стотина хиљада евра... јес', јес', милион и петсто хиљада евара).
Тога више бити неће, и Шуковићева срџба, бес и бука експлодирају. ''Новак чим изговори своје име треба да зна да је Црногорац''- каже Шуковић.
Хахаха... па свако ко о овом простору ишта зна, зна да Шуковић, када изговори своје име и презиме, једино шта поуздано зна, зна да није Црногорац... ни он ни Ђурановић. До ђа'ољом, што би они рекли.
Наклапао је Шуковић још тога, али је тешко поћи трагом те параноје и све описати.
Углавном се ради о медиокритетским наклапањима о томе како Новак није заокружена личност, како га ''попови водају по земљи предака'' коју он, јел'те, не познаје.
У том, слободан сам рећи, лупетању, Шуковић се хвата динарске самоуверености којом сијају необразоване тамошње будале.
Да нам својом страубалном медијумском појавом, ауторитетом првога у ћенифи коју је огријало сунце, укаже на расну изузетност Црногораца, моралну и другу супериорност. Ка'е, 'начи, Шуковић- ''Na istinitim pričama iz vremena kad je pojam Crnogorac značio više od nacionalnog identiteta, kad je bio oznaka za status, viši status, status slobodnog čovjeka koji odozgo gleda na vjekovno roblje, ali još više – status onoga ko živi kodeks. Kao što je Japanac živio Bušido, tako je Crnogorac živio Čojstvo i Junaštvo.''
Иди бегај! Ово срање нам поручује Шуковић из краја који је, од Турака, ослобођен 1912. године!? Јер је његов предак из Мораче, отишао да кулучи код Турака, као што је мој из Роваца, отишао да кулучи у Полимљу. И сад, надобудни празнов, сије најстрашнију обману као ''Оченаш'', као ''Вјерују''. Као неко ко је изнад српске раје која је робовала!?
Оваква свест, свест самоуверене необразоване будале, која је искочила као прва у ћенифи, изградивши своје професионално постојање на најпре страним донацијама за ратну пропаганду коју је вршио, а онда скупо преплаћен нашим новцем, наставио да нас вређа, заштићен НАТОом, Кавачким кланом, Прдњавом, Лазовићевом полицијом и ДЕБЕОМ, Седмом Управом, свом државном и силом криминалних гангова који су једно са Шуковићевом државом, њеним институцијама, њеним квазиинтелектуалним круговима, њеним јавним предузећима, њеним институцијама културе. Једно са њеном митоманијом, са пасјим гробљима, са јамама, са лијевим скретањима, са Веселином Ђурановићем и Доброславом Ћулафићем, који из четника касно прелазе у партизане, а мало касније и у усташе.
Једно, па се не зна ко је Радоје Звицер а ко Зоњо, ко Радмила Војводић, ко #ага, ко Зоран Лазовић, ко Попај, ко Бане Поповић, ко Димитрије Поповић, ко Миго Стијеповић, ко Драган Вукчевић, председник ЦАНУ, човек са најозбиљнијим лицем у Европи. Не зна се ко слика, ко путује џабе за Лондон, ко је рукометашица, ко убија, ко пише сценарије, ко пљује Новака, коме је у Хамбургу пало пет тона кокаина.
Узвриштала је ћенифа. Нису ју Срби заљуљали.
Свет се мења. Авдејевка пада, Израел војно добија а дипломатски губи. У Новом Пазару Бошњаци и Срби заједно протестују против америчких злочина над палестинском децом, кинески електрични аутомобили су дупло јевтинији од европских. Турска реекспортује западне робе у Русију, Русија шаље нафту у Индију.
Ништа није како је предвидео др Срђан Дармановић, гост РТЦГ непосредно по почетку Специјалне војне операције у Украјини, када је, стопроцентно самоуверено, као необразована локална будала, рекао-''Пааа... Путин је изгубио. То је очигледно.''
Иди бегај! И он паметан, и он професор?
Чему му служи то знање, када лупа такве глупости које нико, али нико на свету није изрекао, сем њега? За шта се школовао? На шта је био набаждарио своје знање, када је промашио слона са три метра? Али, он је професор?!
Јесте. У горепоменутој ћенифи.
Где је Шуковић новинар. А Ђурановић предузетник. Све ас до аса.
Само је Новак Ђоковић несавршен. Односно, репа без корена. А његов отац скоројевић.
Боже благи, ко је ове ликове наоружао оваквим самопоуздањем?
Сила. Бескрупулозна сила којој су се приклонили. Бескрупулозна страна сила, која је за недељу дана побила 4000 или више палестинске деце. Која је побила пет стотина хиљада ирачке деце.
Која би, да су преживела, волела Федерера, а мрзела Ђоковића.
Каже Шуковић. Зна Шуковић. Он је искусан новинар. Ведета новинарска. Црногорски врх. Врх врхова.
Морам да кажем нешто на крају.
Ја сам направио, менсечини, дванаест епизода серијала ''Са Геџом кроз историју и политику''.
На располагању сам имао два сата камеру на простору града Подгорице, и сат времена снимања у студију. Буџет ми је био двеста пута мањи него Шуковићев, за његов ток шоу. Ја сам имао једну камеру, и микрофон бубицу која је престајала, на моменте, да ради.
Производио сам сат времена програма недељно. У ентеријеру, екстеријеру, разговор, политички коментар и закључак емисије.
Прву емисију сам направио у својој педесет и деветој години.
Има на Јутјубу, па може да се погледа и упореди.
Осим техничког нивоа, не бих се Шуковићевим емисијама, ни за милиметар померио.
Осим тога, ја сам моје емисије радио после мог редовног посла, који је од Шуковићевог новинарства сложенији пет хиљада пута.
Дакле, времена се мењају, очи нам се отварају, разгрћемо страх у којем су нас држали.
Дарко Шуковић више није глас управитеља ове државе. Прда и накарада, којом нас је заслепљивао се разлетела. Приземљује се полако и његова празна курчевитост и наша импресија о његовој важности.
Испод тог појавног нивоа се назире просечност и интелектуална и морална беда.
Беда ћенефа кога је сунце туђе несреће било огријало.
