Dobro procitajte ovo, jer je ovo osnova za ovu kratku pricu:
LEGENDA O NASTANKU CETINjA
Nekada davno u najstarija vremena
Bog napravi zemlju i narode koji će živjeti na njoj.
Dijelio je Bog narode po zemlji
dajući svakom narodu prostor koji mu je namijenio.
I kad Bog pomisli da je završio anđeli mu rekoše:
Mili Bože ostao je jedan mali ali vrijedan narod,
dostojan tvoje pažnje.
Božije se obrve nabraše
i na sve strane poče da grmi i sijeva.
Na moru se digoše ogromni talasi,
a Zemljom dunuše pomamni vjetrovi.
A onda sve stade.
Bog progovori:
Ovo što sam za sebe ostavio
i što nazvah Crna Gora
neka bude dom tom narodu
i neka se oni zovu Crnogorci,
a ovo dje sada stojim neka se zove
CETINJE
i svi oni koji se rode i odrastu na Cetinje
neka budu Bogovi, a
CETINjE DOLINA BOGOVA
zagrmlje i sunu kiša iz neba i iz zemlje,
a onda Sunce
kako tada tako i dan danas.
Sunce ti jebem!
I ovo ludilo udje u standarde javne komunikacije!
Gledao sam izvjestaj na nacistickoj RTCG kako reporter, koji je tamo od mojih para posao, kaze:"Sto o novom-starom prijedsjedniku kazu u Dolini Bogova?"
Zar Bogovi imaju predsjednika?
Ja se sjecam jednoga iz Doline Bogova koji je sebe zvao "Orao". Imao je tuniku kao da je sa El Grekove slike utekao. Boje trula visnja, a naprijed na tunici mu je pisalo velikim crnim slovima "ORAO". Nije se rukovao nego je pruzao saku sa zgrcenim prstima kao kandzu.
Imao je "paz" frizuru, samo malo duzu...gledao sam ga po Becicima ljeti, a ne znam gdje je zime provodio.
Nije uspio da realizuje svoj projekat da od Cetinja napravi orlovsko gnijezdo.
Negdje se, poslije, zagubio.
Valjda je hospitalizovan.
Dovitljivi mu zemljaci, vazda spremni na zajebanciju, vodili su ga svojoj kuci na konak, pa mu nudili drvo u avliji da na njemu spava, ka' 'tica, a u kafani mu prinosili zrnevlje na tanjiru, da kljuca.
Ne znam sta se u njegovoj dusi dogadjalo, ali nisam vidio da ga to vrijedja.
Gledajuci kako ga muce vise sam ja patio nego on.
Gre’ote.
Njega nisu pustali da nas zajebava sa televizije i nije bio predstavljan kao konceptualni umjetnik, nisu ga pustali da po bijenalima ubija dnevnice i autorske honorare, nije dobijao nacionalnu penziju, nije mu UDBA dala sofera niti je dobio spomenik kulture da u njemu razvija biznis posto mu taj biznis izreklamira drzavna televizija u "Dnevniku".
Nije ga, kazem, reklamirala drzavna televizija niti udruzenja umjetnika, niti NVO sektor i nije sjedio Mirasu u krilu, niti je Nikolu Petrovica-Njegosa, negdje oko Bozica, pred kamerama gadjao orasima i pasuljom kao da mu je ovaj polaznik.
"Orao" je bio zaljubljenik u lokalnu mitologiju kome je ta ljubav metastazirala na njegovu stetu.
To ga cini gotovo neponovljivim bastinikom te lokalne tradicije.
24 comments:
...i svi oni koji se rode i odrastu na Cetinje
neka budu Bogovi...
Pa zasto miting radnika Oboda ne neslovise Miting nezaposlenih i gladnih Bogova?
A Romi sto su se rodili i odrasli na Cetinje?
Jesu li i oni Bogovi?
...i svi oni koji se rode i odrastu na Cetinje
neka budu Somovi...
Miting Bogova u Dolini Bogova.Ispade da su Cetinjani mnogobozci.
A kokosi sto se rode i odrastu jesu li one kokosinje Boginje?
a ovo dje sada stojim neka se zove
CETINJE
Cujte, da je to tacno Bog ga ne bi nazva Cetinje vec Boginje.
Velike boginje i male boginje.
Ne prejudiciram promjenu imena,al bi dobro bilo da se prezove u Velike Boginje.
Molim participante da ne generalizuju.
Cijenim da je nedobronamjerno da se kaze da neko treba da bude som zato sto je rodjen na odredjenom mjestu i to je jednako neprihvatljio kao da iz istog razloga bude Bog.
Sto se Roma na Cetinju tice, za njih je sedmamdesetih-osamdesetih napravljen geto izvan grada. To je jedno od dva mjesta u cetiri nahije u kom Crnogorci nisu vecina.
U tom drugom mjestu vecina su Srbi.
Ne znam da li se Romi obozavaju radjanjem u tom getu.
Ima li neko od participanata kakvu teoriju po tom pitanju?
Miro,
svakako da nadaleko cuvena Dolina Bogova mora imati i svoj pakao- gdje ce obitavati oni koji su se slucajno rodili na tom svetom mjestu, sa genetskim kodom koji je neprihvatljiv po principima Doline.
Nama Srbima, bas kao i braci Romima, nije dano da shvatimo svu dubinu dolinske misterije. Zato se na svijetlim marginama Doline nalaze rezervati za nas.
Nazvao bih ih blago- bozjim getom, sto zvuci vise nego otmeno.
Pozdrav za sve ljubitelje Cetinja.
Volim Cetinje iz devetnaestog vijeka. Iz osamnaestog, sedamnaestog itd. unazad takodje.
Anonimni,
Kolko imas godina?
Video sam da na Cetinju zivi 660 Srba,a da u nekim selima ima po jedan ili dva a u nekima nijedan Srbin.U Njegosevom i Lubardinom gradu 660 Srba pa to ni Turci ne bi postigli,tuga!Mesto koje je nekada za vreme kralja Nikole bilo okiceno sve Srpskim trobojkama danas se Srpstva stidi.Mozda su ti ljudi od kise izludeli,jer ja ne mogu da pronadjem drugi razlog vaskolikom ludilu na Cetinju.Ukinuti ulicu Vuka Karadzica.Sto kaze jedna zena skoro sa Cetinja`I kada bi im sada Njegos iz groba ustao i njega napljuvali`
Ivane, to sa Njegošem je već obavljeno. Petar II je od strane stražara doline bogova zvanično definisan kao srpski mitoman. Tu buvu je prvi bacio jedan Titov genijalac za osluškivanje i dojavljivanje, a onda su poslali Meštrovića na lice mjesta da etablira stvar jednim zanimljivim spomenikom.
Od tada su na Cetinju počeli da se rađaju bogovi. Meni je to frapantna koincidencija...
Do pre dvadesetak godina su ljudi u Srbiji gledali na Cetinje sa dubokim postovanjem. I sam sam bio deo te price i jos uvek jesam zbog njegove istorije. Danas generacija moje dece, ako je uopste cula za Cetinje, taj grad dozivljava jednako kao Livno ili Tiranu. Tuzan sam zbog toga. Mozda bi trebalo razgovarati vise da bi se razumeli. To je i preporuka za autora ovog teksta.
lscg,
napunih sto dvadeset osmu.
Страхињо, ниједно село, а то је Цетиње одувек било јер је 1878. имало мање становника од Бара, Подгорице, Никшића, Даниловграда и Колашина, не може психолошки да преживи толики степен идолатрије.
Њима (1400 људи), се припојило 200-300 хиљада Срба, не њих већ српства ради. Српство им се дивило или је то макар била њихова перцепција која им је импоновала, они били српска Спарта, орлови, соколови и сличне глупости. Ову легендицу је још Ребека Вест "ширила" што значи да је у оптицају бар једно 70 година.
Није без разлога скромност/кроткост хришћанска врлина а гордост смртни грех. Нисам психолог али ценим да је самообмана о величини најсигурнији начин за развитак комплекса и поремећај морално-вредносног система.
Дођоше комунисти, побише/протераше неке, поставише друге, добисмо долину богобораца и град антихероја. Али није да то комунисти нису радили и другде, постотак атеизма је био дупло већи у БРЦГ него другде. Нису сви Срби комунисти претварали манастире у депоније (као Цетиње 1988.), нису сви српски комунисти пуштали марву у храмове Божије. То је ипак био ендемско катунски феномен. Волео бих да се тиме позабави Митрополија црногорско-приморска на један научан, систематичан и теолошки начин без правдања комунизмом који није свуда промовисао богохуљење као мас-појаву коју имамо у долини која се бар 70 година изједначава са Богом хулећи тако и на Њега и себе.
Преорали владикин гроб лећелицом и реаранжирали га по вољи им, иако их је условио клетвом (не случајно) да га оставе да почива у миру у капелици.
Igore, mislim da odmah pravis gresku. Tvoj naboj prema Cetinju danas je mozda opravdan, ali ne treba ponistavati ono vredno sto je na Cetinju postojalo. Na Cetinju je bio manastir i u tom manastiru Petar I i Petar II koji su darovali srpstvu jako puno u svakom smislu. Zato, istorijsko Cetinje treba sacuvati od gneva i pezorativnog etiketiranja. Cetinje je bilo malo po broju stanovnika, ali je bilo izuzetno vredno i to se ne moze sporiti.
Danasnje Cetinje je ocigledno nesto drugo, ali to treba tako reci. Neki istorijski i drustveni procesi su ga ucinili takvim. Ne treba zbog nekog Petra mrzeti ni Svetog Petra, a ni Svetog Petra Cetinjskog.
Moram da priznam da se ne bih osecao ugodno u tom gradu danas, ali to ne menja moj odnos prema istoriji. Nadam se da smo se razumeli.
Strahinja,
U pravu ste, mozda bi trebalo da razgovaramo da bi se bolje razumjeli... mozda bi trebalo da naporno radimo da bismo ostali u procesu, mozda da svedemo potrosnju u realne okvire....ali, posto je vizija Cetinja koju sam prezentovao na ovom blogu osnova za jednu drzavno orkestriranu kampanju promjene kulturnog identiteta srpskog naroda na prostoru BRCG ja vidim malo prostora za taj dijalog.
Da postoji mogucnost za dijalog, proces promjene identiteta ne bi isao ovako glatko i ne bi imao definitivan rezultat kao sto je sada slucaj.
Ta izmjena identiteta, cija je ideoloska potka jedna nacisticka teorija o rasnoj izuzetnosti i superiornosti Crnogoraca, ima svoje prakticne manifestacije u svakodnevnom zivotu u BRCG i ona, za vecinu ucesnika u ovom razgovoru nije romanticna prica o zemlji predaka vec surova svakodnevica.
U toj surovoj svakodnevici, u razlicitim segmentima zivota te podijeljene i antagonizovane zajednice operacionalizacija te iste teorije znaci gubitak prava i ekonomsku marginalizaciju Srba iz BRCG.
Ako ste citali tekstove na www.slobodnamisao.com kuda se najlakse dolazi do ovog bloga, mogli ste da zapazite da je vrijeme te vrste dijaloga za koji se Vi zalazete proslo.
Samo je, po malo, uvredljiv ton kojim mi predlazete tu avanturu, a koji sugerise da je vasa distanca prema situaciji o kojoj govorimo rezultat nekog dubljeg intelektualnog iskustva i sadrzaja.
No, sadrajem vaseg pisma nam niste prosirili horizonte saznanja i razumijevanja nase pozicije.
Valjda je postalo "fensi" da se politicka korektnost manifestuje u svakoj situaciji, pa i onda kada je sugestija provocirana tim motivom neprimjerena, bezsadrzajna i, sto ne reci, glupava.
Ja ne kazem da Cetinjani nemaju pravo da vjeruju da su bogovi a ne ljudi. Ne kazem ni da na Cetinju treba da postoji ulica Vuka Karadzica.
Ja samo kazem da Cetinjani treba sami da finansiraju svoj grad kada ga vec po svom cefu preoblikuju.
Ako drzava treba da propagira i nasu stvarnost oblikuje prema kulturnom obrascu cijem je centru provincijska mitomanija koja nema veze sa kulturom i nasledjem grupe kojoj ja pripadam, onda se ja zalazem da grupa kojoj ja pripadam, posegne za svojim pravima koja joj garantuju sve medjunarodne konvencije, pa i Ustav i zakoni BRCG.
To je sustina mog bavljenja ovom temom.
Lijepo je da Vi nosite romanticnu predstavu o Cetinju koja sasvim podsjeca na stihove Matije Beckovica:
Ja imam jednu predstavu detinju
da sam nekad ziveo na Cetinju
ali je predstava Cetinja koju gaji generacija vase djece realna.
Mozda se u Livnu dogadja da nekoliko hiljada ljudi na utakmici skandira "Ubij, ubij, ubij Srbina", ali mislim da se to u Tirani ne desava i znam da se na Cetinju to desava.
Hvala Vam na preporuci, ali smo ja i moja generacija veoma dugo vodili taj dijalog i on se zavrsio izgonom Srba iz institucija BRCG, iz paradrzavnih organizacija kulture, iz medijuma javne komunikacije, iz krupnog i srednjeg biznisa, iz udzbenika i sa tabli sa imenima ulica.
Sad bismo malo da se posvetimo unutarsrpskom dijalogu u BRCG da jedni drugima objasnimo u kakvom smo stanju danas, kako smo tretirani od strane BRCG i sta je sve dopusteno reci, napisati i objaviti protiv prava i dostojanstva Srba iz BRCG.
Mozda bi Vas stvari koje biste culi, da hocete bez predrasuda da sudite o Srbima iz BRCG, priblizile jedinom realnom dozivljaju Cetinja koje je za nas Srbe postalo ono sta i Livno, a nisam siguran da moze da stane u red sa Tiranom.
Miroslave, pogresno ste me procenili, a evo sad cu po prvi put mozda iz politicke korektnosti, reci da ste i podcenili moju sugestiju da mozda treba razgovarati da bi se razumeli. To nije receno da bi se ispunila forma ni dosegao standard bilo kakve pa ni politicke kurtoaznosti. Receno je sa ubedjenjem da samo razgovor, koji ne znaci obavezno saglasje, moze doneti novo saznanje. To saznanje se moze koristiti na razlicite nacine. Vasa najava nekih drugih razgovora, kako kazete unutarsrpskog dijaloga u Crnoj Gori bi mozda bila izvanredna prilika da sadrzajnije i bolje predstavite vas nacionalni program. Ovo nije fraza, ovo je sustina. Savremena teorija drustvenih sistema je svom snagom naslonjena na njenom velicanstvu-informaciji koju poneko i zove obavestajnom znacajkom. Razgovor donosi mnostvo informacija, a postoji i pozitivna verovatnoca razumevanja i nalazenja delimicnog saglasja. Vi ste potrosili svoje vreme predstavljajuci mi niz socioistorijskih uzroka koje smatrate relevantnim za tumacenje danasnjeg Cetinja i ja Vam se na tome iskreno zahvaljujem jer sam pronasao nesto sto nisam znao, a i nesto je receno na ubedljiviji nacin nego sto sam imao prilike da cujem. Bez obzira sto to ne cinimo u neposrednom fizickom prisustvu, mi sustinski i sadrzajno razgovaramo. I ja Vas razumem. Sad cu uciniti dodatni napor da i sam budem jasniji kako bi i Vi mene razumeli. Stalo mi je, ali ponavljam da je moja distanca od puke kurtoaznosti ogromna cak i kad Vam mozda lici da nije tako. Mozda su krivi neki drugi za to:)
Ja imam romanticarsku predstavu o Cetinju. Postavicu sebi pitanje da bih bio eksplicitniji u odgovoru. O kom Cetinju?
O jedinom o kom se moze imati romanticarska predstava, o onom koje je bilo i koje je po svemu sudeci nestalo u prasini i nametu nekih istorijskih okolnosti. Nisam sporio realnost predstave moje dece o danasnjem Cetinju. Samo sam rekao da je sve to pomalo tuzno, ali toliko mi valjda svi mogu oprostiti. Primeticete da ja uopste ne govorim o sopstvenim korenima, o tlu i genetsko psiholoskoj vezi. Ne govorim, jer mi se ne dopada ta pateticna kolona. Svoju decu nisam vaspitavao da cinjenicu svog porekla isticu na nacin na koji se gotovo po pravilu praktikuje, mozda upravo zato sto sam odavno uocio tu sklonost ka isticanju neke navodne "rasne superiornosti".
Ja znam da su Vase predstave o danasnjem Cetinju naslonjene na primere i zivotno, neposredno iskustvo. To nisam sporio i o tom nisam govorio. Dosadno je, ali jos cu jednom ponoviti. Govorio sam o istorijskoj vrednosti koju ne treba zatamnjivati kako bi argumenti koji se odnose na sadasnje stanje izgledali sjajniji. Cisto je i ispravno reci, osecam postovanje prema istorijskom Cetinju koje nema nikakve, sem geografske, veze sa danasnjim Cetinjem. Pogresno je, barem po meni, tvrditi da ta vrednost nije nikad postojala, da su to iskljucivo! pogresne romanticarske iluzije.
Dragi su mi stihovi Beckovica jer su moje detinje predstave jos uvek jarke sa tom nostalgicnom patinom posle svih godina koje sam proveo na nekim drugim meridijanima.
Zao mi je ako bas nicim nisam uspeo svojim prethodnim pismom zaiskriti ni jednu novu misao, ni jedan novi, makar delimicni kontemplativni krug.
Vi meni jeste i rado cu procitati i ostale tekstove koje mi preporucite.
"My first impulse on arriving in the main street of Tsetinje was to burst out laughing.
It is the meanest capital in the whole civilised or uncivilised world; and the village of the most petty Rayah, or chief, in India, is in every way superior to this small collection of Montenegrin cabins, resembling the dirty out houses of an English farmyard, or what are called the downs of an Indian bungalow.The thatched huts are althogether out of proportion to the big men who inhabit them; and an armed peasant, who in his natural state might be considered a very respectable pearson, is made extremely ridiculous when called the Minister of War, the Secretary of State for Foreign Affairs, the Archbishop, the Minister of the Inerior; or by some other title which, borrowed from civilised countries, is here lampooned in a manner that becomes infinitely more diverting because the holders of such exalted dignities unconscious of their drollery, and inflated with an idea of their own importance, are firmly persuaded of their equality with any other high officers of state in Europe.”
George Bernard Shaw
============
Kako se neke stvari nikad ne mijenjaju?!
Petrusin ;o))
Sustina citave price je u onome "kako tada, tako i dan danas". Ja cu reci da su ostali tradicionalni. Darvinisti bi rekli da Cetinje ostade naseljeno majmunima.
Milutine, molim Vas da izbacite iz vaseg teksta konstataciju (makar i u asocijaciji) da na Cetinju zive majmuni.
оно што сам тражио, хвала
Post a Comment