Веље Брдо, полигон црногорске испразности


Јавност у овој држави је ковитлац политичке манипулације, произвољних, бесадржајних јавних исказа самоуверених незналица и парада лажних ауторитета са титулама иза којих не стоји знање и професионална етика. О досољавању које врше локални медијуми јавне комуникације не треба трошити речи.
Даклем, о чему се ради?
Пројекат ,,Веље Брдо'' је усталасао локалну жабокречину али и, шта по мени има највећу тежину, пробудио наду породица које немају станиште у свом власништву.
Људски, у овој теми, једино ме њихова судбина занима.
Од почетка сам пројекат ,,Веље Брдо'' сматрао измишљотином без смисла и нисам се, са своје позиције инжењера на маргини грађевинске делатности и грађевинске струке, петљао у ту тему. Мислио сам да ће неко упућенији да пресуди о изводљивости и исплативости (у ширем, не само финансијском смислу) тог пројекта.
Но, како је време одмицало, схватио сам да се у гужву убацују извикана имена и апсолутни мултитаскинг еверитинг стручњаци, сакривени иза дима академских титула и друштвених признања. И политичких и, зашто не рећи, веза са отуђеним центрима друштвене моћи.
Па, рекох, да и ја у гужву улетим, јер сам пролазио поред предметне локације, бавио се нешто око њене околине, што приватно, што стручно, те стекао нека сазнања о теми.
Дакле, прво је питање да ли насеље на Вељем Брду може да буде снабдевано питком водом на потребном нивоу.
Може.
Може и квит.
У трупу ауто пута је изграђен водовод капацитета седамдесет литара у секунди. Вода се црпи из Таре, у Матешеву, пумпа до резервоара ,,Подови'' и одатле усмерава ка Подгорици. Водовод профила триста милиметара се завршава на Смоковцу. Капацитет је око седамдесет литара у секунди.
То вам је, по савременим стандардима, отприлике, четрдесет хиљада потрошача.
Објекат је изузетно вредан, добро изведен, усклађен са захтевима Пројектног задатака, али је процена о прирасту становништва дуж трасе ауто пута нереална. Изграђени водовод, задуго, неће радити осим на занемарљивом нивоу у односу на његов капацитет. То ће оставити трага на његовој функционалности и исправности. Наравно, уколико му се, за тај период до демографске експлозије у Горњим Васојевићима и Братоножићима, не нађе нова намена.
Позиција краја водовода на Смоковцу даје оптималне услове, и географске и хидрауличке (потребан притисак) да буде укључен у водоснабдевање Подгорице, па и Вељег Брда.
И шлус.
Техничка разрада ове идеје није на највишем нивоу захтева струке. Она је исплатива и изводљива. Много лакше него национални стадион на Цетињу, грађен са искључивим циљем да се анулира Обилића пољана.
Дакле, Веље Брдо може да се снабдева водом и то са релативно малим улагањем и без битног, а можда и било каквог утицаја на потрошњу воде из Марезе.


Канализација, фекална

Потпуно случајно, пре неку годину, после отказивања изградње постројења за пречишћавање коришћених вода у Даниловграду, мој пријатељ инжењер Срђа Шћепановић (ентузијаста у условима тоталне апатије... Боже, такви људи никако да нестану) ме је замолио да направим идејно решење система фекалне канализације које би обухватило део од центра Даниловграда до постројења за пречишћавање коришћених вода у Спужу. Постројење, каже Срђа, већ постоји.
Капацитет тог постројења није довољан за предметно сливно подручје, али је његова обнова или изгарадња новог постројења, не само планирањем ,,Вељег Брда'', већ и актуелним стањем квалитета вода реке Зете, ургентна.
Ја нисам направио баш Идејно решење, али сам дао скицу мреже фекалне канализације за целу Бјелопавлићку долину и ту скицу, до у детаље прилагодио припадајућем Просторном плану.
И поред тога што сам идеју разрадио на елементарном нивоу, документ има вредност као идеја и путоказ, као мишљење базирано на познавању принципа и на обзирима према тренутном стању, интересима будућих корисника и стриктном поштовању зона различите намене. Од стамбених, преко индустријских и зона намењених пољопривредној производњи.
Прикључити ,,Веље Брдо'' на Постројење је, дакле, могуће и изван је дискусије.
Мој предлог, односно Срђин предлог, Срђа је доставио Влади Здравка Кривокапића, и он се према њему однео као према Темељном Уговору.
Много већи посао је изградња система канализације коришћених вода у Бјелопавлићкој равници. Моје је скромно мишљење, то је централна црна еколошка тачка у овој овде држави. Барем у Јадранском сливу.
Простор Бјелопавлића је простор најинтензивнијих демографских промена. Нови досељеници, а и староседеоци нису имали пример за углед за правилно решавање одвода коришћених вода. Актуелни степен хаотичне урбанизације и дивље градње чини да је ово можда последњи моменат да се тиха еколошка катастрофа у Бјелопавлићима заустави. Квалитет вода реке Зете, драгуља природе, је катастрофалан. Воде реке Зете, на актуелном нивоу билошке загађености су опасне по здравље људи који ту воду користе. То је последица квалитета или непостојања система пречишћавања од њеног извора, кроз Никшићко поље, преко целе Бјелопавлићке равнице.
,,Веље Брдо'' је, дубоко сам убеђен, маргиналан проблем у односу на оно шта већ постоји и укључивање тог комплекса у канализациони систем Бјелопавлића је незнатан посао у односу на неопходно и ургентно потребно каналисање Бјелопавлића. По цени, оно је далеко испод трошкова националног стадиона коме је једина сврха да више не постоји Обилића Пољана.

Мареза

Ток Марезе и ток Зете, говорио нам је професор хидротехнике Душан Драговић, нису у комуникацији. Бјелопавлићка равница лежи на дебелом глиновитом, водонепропусном слоју. Зато је ниво подземних вода у Бјелопавлићкој равници често висок. Но, та појава, како сам чуо (а то треба проверити) нема везе са током Марезе, која се креће испод тог водонепропусног слоја. Тако Марези нису директно наштетили загађивачи са друге стране Даљма, па неће ни овај могући, канализациони систем Бјелопавлића, нити његов прикључак на Вељем Брду.
Ова сложена хидро геолошка ситуација је, апсолутно сигурно, била предмет изучавања те струке и потпуно сам сигуран да о томе постоји обимна документација.
Но, за то постоје хидрогеолози.

Обилића пољана.

Рекох да је национални стадион на покопаној српској традицији скупљи од ових есенцијално важних инфраструктурних пројеката за екологију и здрав живот људи у зетско бјелопавлићкој котлини.
Монтенегро Ерлајнз је, пре свог цркавања, тражио сто и педесет милиона евра за наставак рада. Теорије нема, али са све експропријацијом, истраживањима, планирањем и изградњом, да пројекат канализације Бјелопавлића и Вељег Брда кошта ни приближно толико. И још тај пројекат, за разлику од овог на Цетињу, није измишљен да би нешто сатро, сакрио и уништио.

Ни водовод, ни канализација Вељег Брда нису проблем. Сразмерно штетама које су произведене незнањем, нехатом и ћутањем позваних, Веље Брдо је један позитиван искорак, без обзира на цену.

Што ће мени ово?

У кругу људи који ме познају, познато је и несумњиво да мене баш брига за државу Црну Гору као такву.
Живо ми се јебе.
Циљ остатка мог живота је да моје дете не живи овде и да никакве везе са овим нема. Да сам млађи, и да коме на страни требам, не би ме гледао Монтенегро веро, секунде.

Но, понукан просеравањима локалних стручних и научних ауторитета, поставио сам ове тезе, па нека се ускурчи ко од наведених, да видимо чија мајка црну вуну преде.